KAFA U SKZ: predstavljena nova knjiga pesama Bratislava Milanovića ‒ „PLAVA MEDUZA“

U četvrtak, 1. septembra 2022. godine, u Sali Srpske književne zadruge predstavljena je nova knjiga pesama Bratislava Milanovića ‒ PLAVA MEDUZA, koja je ove godine objavljena u 114. (jubilarnom) Kolu SKZ.

O knjizi je govorio prof. dr Radivoje Mikić, dok je stihove čitala Jana Salamadić, glumica.

***

Bratislav R. Milanović

Velika je čast za svakog pisca da mu se knjiga pojavi u plavom Kolu Srpske knjižvne zadruge. Zmajev znak na koricama garancija je kvaliteta knjige na kojoj se on pojavio. O svim drugim njenim osobinama može se razgovarati u književno-teorijskim i poetičkim raspravama. Na to svako može biti ponosan. Tako i mene ispunjava osećanje da sam se, pišući tolikle godine i težeći da dosegnem vrh, našao negde blizu cilja. Ali vreme u kojem se naše knjige pojavljuju u javnosti pogubno je za izdavaštvo. Nije ovde reč o novim medijima koji, tobože, konkurišu knjizi. Oni mogu samo da joj pomognu. Reč je o pojavi nekih novih ljudi koji drže moć u svojim rukama i određuju pod kakvim će se uslovima štampati knjiga, koje će joj se dažbine i globe nametnuti da bi bila izjednačena sa običnom robom. Samo naši ekonomisti knjigu smatraju robom i tvrde da je tako u svetu. Možda. Samo u tom svetu porez na knjigu je osam posto, a kod nas, kad se sve sabere, preko trideset. Samo kod nas pisac i izdavač od knjige nemaju nikakvu materijalnu dobit, za razliku od trgovaca i distributera… Svuda u svetu knjiga se smatra robom od posebnog značaja i ima sve povlasatice, kako bi što lakše dospela do čitalaca. Daće Bog da se to i nama dogodi. Samo, moramo mi da počnemo pre Boga.

Prof. dr Radivoje Mikić

Jana Salamadić, glumica
____________________

Bratislav Milanović, PLAVA MEDUZA (114. Kolo SKZ)

SAN

Sanjao sam da skačem u prozračnu
vodu iz neke sulude visine
i propadam u dubinu, dvoznačnu,
kroz plavetnilo, po meri siline
s kojom sam zaronio prema dnu.
U tom iskričavom i opasnom snu –

potom sam, sporo, izranjao k suncu,
kroz azurne providne slojeve
iz neke senke što se zgušnjavala…
Oko mene, stremeći k vrhuncu,
plesali su mehurići … Izdavala
me snaga, zagledanog u rojeve

zrakâ što nedostaju mojoj krvi:
nemam više moći u mišićima
za presudan čin izranjanja u dan,
jeza mi i poslednju misao mrvi
dok tonem prema vodenim bićima:
ko će me ovde naći? Ovo nije san.