Други о нама, Задругин летопис
Ломпар: Дужност интелектуалца је да говори истину и кад га нападају
јун
Интелектуалац мора прихватити ризик заступања стране која ће изневјерити вриједности у судару с реалношћу, и он мора пристати да остане на страни вриједности. Значи, мора повећати ризик јавног ангажмана, казао је др Мило Ломпар на Академској трибини у Подгорици
У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” одржана је Академска трибина на тему “Шта је то интелектуалац?” базирана на новој књизи проф. др Мила Ломпара “Опроштај с интелектуалцем” (Српска књижевна задруга из Београда и Центар за српске студије из Бања Луке). Публику је у вече увео уредник трибине књижевник Будимир Дубак који је присутне у Плавој сали Српске куће упознао с био-библиографијом Ломпара.
О књизи, Ломпару и теми ове трибине потом је говорио проф. др Дејан Мировић, наводећи да иако се чини да су интелектуалци данас “врста која изумире”, напади ауторитарних власти у јавном простору на њих, углавном преко медија, гђе се притом њима сужава простор јавног говора, доказ су да су интелектуалци још увијек битни и потребни друштву.
Судбина су нам сурогати и полуинтелектуалци
– Мени се чини да би интелектуалца данас требала да одреди једна чињеница, а која је један од посљедњих детектора његовог постојања. А то је – да се замјера и страни коју заступа. Интелектуалац може да се опредијели за једну страну, класну, духовну, какву год, али да би опстао, он мора заступати те вриједности на начин који ће га изложити критици те стране. Он мора прихватити ризик заступања стране која ће изневјерити вриједности у судару с реалношћу, и он мора пристати да остане на страни вриједности. Значи, мора повећати ризик јавног ангажмана. И друго, у оваквом распореду епохалних сила, интелектуалац мора прихватити своју безначајност, а то је јако тешко, јер је скоро пуна три вијека живио у замисли да је важан. И јест било важно, али је то било чак и самоопсјењујуће. И тај балон је отишао, и постали су други типови моћи – пропагандисте или секуларног свештеника, провокатора, агента, или полуинтелектуалца, који је наша судбина данас. Та врста сурогата, полуинтелектуалац, данас је доминантан и медијски видљив – рекао је, између осталог, Ломпар.
– Да ли је и количина напада којима је неко изложен, одлика да се неко дефинише као интелектуалац? Погледајте само колико је почивши митрополит Амфилохије био нападан и у Подгорици и у Београду. Кад имате такву врсту непринципијелне коалиције, као у случају митрополита Амфилохија или др Ломпара, онда видите да је интелектуалац на правом путу – рекао је Мировић, истичући да је дужност интелектуалца да говори истину.
Потом је Ломпар говорио на тему “Што је то интелектуалац?”, наводећи да је преломни историјски моменат битан за видљивост (и дефинисање појма) интелектуалца, Француска револуција. Тад се интелектуалац појављује као “трансмитер” између масе и моћи – друштвене силе. Притом, мњење већ тад увелико формирају медији. Фигура интелектуалца, додаје он, успон биљежи у 19. вијеку, а у 20. вијеку кулминира, захваљујући управо медијима. Но, савремене технологије истискују потребу културно-историјског, и европског поимања интелектуалца.
Након излагања Ломпар је разговарајући с публиком приближио и појаснио још неке књижевне и политичке теме, везане за некадашњу Југославију.
Ж. Ј.