Традиционална свечаност „Видовдански рецитал“, посвећена успомени на Слободана Ракитића, угледног српског песника и некадашњег председника СКЗ, о 10. годишњици песникове смрти одржана је и овог јуна, на Видовдан, у Вуковој задужбини.
Учествовали су: свештеник Милорад Средојевић и глумце Јана Саламадић и Наташа Ласица.
О Ракитићу је беседила др Марија Јефтимијевић Михајловић, књижевна критичарка и есејиста (БЕСЕДА).
***
Слободан Ракитић припада оном реду књижевника који су утицали и на токове српске духовне, књижевне и културне мисли и мисије књижевности у целини. Његов целокупан стваралачки ангажман био је чврсто укорењен у српску традицију, српско духовно наслеђе, али и косовску мисао као основу нашег духовног и националног опредељења. Али, треба истаћи и то да је његов особен мисаони лиризам, склоност ка метафизичком и сензибилитет посебне врсте, свему томе давао аутентичан филозофски, лирски, али често елегичан тон.
За Слободана Ракитића косовска идеја, косовка мисао била је основна, као што је и косовска земља основна, како гласи назив његове збирке из 1988. године…
У дану чије и само име каже да је дан за видање, исцељење, сабрање у духу, и календарској години од Видовдана до Видовдана, у којој се, осим песника Ракитића, сећамо и недавно преминулих великих песника Милована Данојлића и Рајка Петрова Нога, подсећамо овим и на светковину поезије. Јер, тајну историје, како каже велики Жарко Видовић, „не тражимо у метафизици, него у поезији (епу-трагедији-роману-литургији). А историја је тамо где је човеку дата победа над смрћу.“
Др Марија Јефтимијевић Михајловић




