Промовисан роман године Матице Српске: „Љетопис проклетога цара Дукљана“ Будимира Дубака

СРПСКЕ НОВИНЕ, 6. фебруар 2025.

Роман године Матице Српске из Новог Сада, књижевника Будимира Дубака, који је и добио награду ове институције под именом „Бескрајни плави круг“, синоћ је промовисан у плавој сали Српске куће.

На представљању романа „Љетопис проклетог цара Дукљана“, говорили су управник Матице Српске др Душко Бабић и уредник Никола Маринковић, водитељ програма Драган Алорић и аутор, уредник Књижевне задруге Српског народног вијећа, Будимир Дубак.На самом почетку др Душан Бабић казао је да су ову књигу заједнички објавили Српска књижевна задруга из Београда и Књижевна задруга Српског народног вијећа, поручујући да је та сарадња која је и раније успостављена парадигма на који начин се може остварити гесло Стојана Новаковића о заједничком културном простору српског народа у коме нема граница.

Он је казао да предсједник Српског Националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић, тој сарадњи даје посебан импулс.

Говорећи о књизи Љетопис проклетога цара Дукљана, Бабић је указао на историјске изворе:

„Већ по наслову види се да књига призива један историјски текст под насловом Љетопис попа Дукљанина ког прате многе контроверзе. Одмах се види да су тај назив и концепција дошли из народне фантастике и народне маште која је стварала разна чудовишта а које је Дубак препознао у наслеђу које он зове дукљанско. Дакле тај цар Дукљанин је оличење једног принципа зла и мрака који се запатио на овим просторима још и прије него што је вријеме почело да се рачуна и који се прати кроз фантатсични његов летопис од почетка историје па до наших дана, када је поново окован и бачен у морачки коловрат, за вријеме оних познатих литија“, поручио је Бабић.

„Овај роман у најширем смислу и у основи, би се могао назвати романом о злу или параболом о злу у историји. Зло је у историји вечно и парапочетно. Оно траје још од почетка људске свести да бележи време и догађаје и постоји од како постоји човек. По своји природи то је гностичко виђење историје и зла. Код Будимира Дубака имамо ту врсту разумеваља историје и тај начин гледања на људско постојање. У ту основу Будумир Дубак учитаца ту причу о људском постојању“, казао је Бабић, подробно анализирајући главе романа.

Уредник Књижевне задруге Никола Маринковић казао је да је ријеч о роману који је хронологија присуства зла у свијету.

„То је велика тема која се не може исприповедати на класичан начин и зато се у овом роману налазе трагови свих великих начина приповедања у српској књижевности. Ту је историјско зло, политичко зло, ту је метафизичко зло и у свим овим слојевима Дукљанин се јавља као учесник различитих догађаја- Да ли је учесник у космогонијској причи о стварању света или је учесник и космичком злу. У овај роман унети су врло провјерени историјски подаци. То зло није било орјентисано само код Хришћана. У свим слојевима Дукљанин се јавља као нека врста учесника, од Египта и Палестине, преко Мале Азије па до ових простора гдје се ми налазимо. Да би било могуће исказати ову сложености, сматрам да је аутор одабрао да овој теми приђе на приповједно сложенији начин и да имамо оквирну причу а унутар ње имамо пронађени рукопис“ поручио је Маринковић.

Аутор Будимир Дубак, на почетку обраћања објаснио је поријекло опсесије да се бави царом Дукљанином. Описао је сјећање из дјетињства и казивање своје баке која је му је рекла да је у Морачком коловрату окован проклети цар Дукљан: „Дукљан је оличење неуништвог зла у људској историји. Он се само преображава, мијења облике, времена и прилике у којима се појављује. Ми смо у Црној Гори имали посла са тим страшним злом и царем таме који је више пута у историји наш народ доводио до трагедија, крвопролића и братоубиства. Ја сам онда покупао да га из митолошког плана лоцирам у историју“, истакао је Дубак.

„Ми га сријећемо још код Светог Јована Владимира, Стефана Немање, Светога Саве и његових синова. Он се појављује и приликом распећа Господа нашег Исуса Христа и он из масе виче: „Расни га, распни га“. Он је свуда а видимо га и 1941. године на Цетињу у виду проклетога Секуле Дрљевића. Видимо га и приликом рушења Његошеве капеле 1916. године и 1972. године, он је на Ловћену.

Њега Митрополит блаженопочивши Амфилохије окива, враћа у морачки вир. Ово је заправо књига наде и оптимизма јер не може зло да побиједи добро нити Сатана може да надвлада Господа нашег Иусуса Христа. Ову сам књигу дуго писао јер сам сматрао да сам дужан да испричам, као српски писац из Црне Горе ову књигу о тријумфу добра“, закључио је Дубак.

Биографија аутора

Будимир Дубак рођен је у Андријевици, 25. фебруар 1952. године. Студирао је југословенску и свјетску књижевност на Универзитету у Београду.

Радио је у Министарствима културе и вјера. Обављао је функцију министра културе у Влади Црне Горе. Један је од обновитеља рада Народне странке.Његова изабрана дјела објављена су у седам томова 2005. године.

Преведен је на више светских језика. До сада објавио је следећа дјела:

Посланица наговарачу (пјесме), Оно чега нема (збирка кратких прича), Забита места (пјесме), Астраријум (роман), Заобилазни пут (есеји, ) Човјек без утјехе (фантастични роман у приповјеткама), Лелеј (пјесме), Парастос (драма), премијерно изведена на руском у Москви „Пустиња Оптина“ (пјесме), „Тако је говорио“ (жанр-колаж) „Скадарске елегије“ (пјесме) „Гиљотина за душу“ (политеји) „Огледање“ (драма), премијерно изведена на руском, „Христ у аду“ и друге. За свој књижевни рад добио је низ најзначајнијих признања међу којима: Видовданска повеља, награда Миодраг Ћупић,, Бранко Радичевић, Марко Миљанов, Лаза Костић и друге.

/Љ.Вукићевић/

ЛИНК: https://s-medijicg.com/kultura/kultura/107642-promovisan-roman-godine-matice-srpske-ljetopis-prokletoga-cara-dukljana-budimira-dubaka