Ристо Тошовић (1923–1986)

Песник Ристо Тошовић рођен је у Фочи. Школовао се најпре у свом родном граду, а потом у Сарајеву. Члан СКОЈ-а постао је још 1938. године, тако да је с првим данима рата ступио у партизанске редове.

У рату је и написао своје прве стихове. С преласком у Београд, 1949. године, долази на чело књижевног часописа Младост, који је одиграо важну улогу у афирмацији нове генерације југословенских писаца. Био је и генерални секретар Савеза књижевника Југославије, главни уредник Књижевних новина, уредник Културног додатка Политике и уредник НИН-а, на чијем челу је био од 1963. до 1968. године.

Ристо Тошовић био је председник Српске књижевне задруге од 1973. до 1986. године.

Тошовић припада првој генерацији послератних песника, који су са колективног прешли на лично, елегично, на поезију меланхолије, болне резигнације и боемског заноса.

Поједине песме Ристе Тошовића преведене су на више страних језика: енглески, француски, немачки, италијански, мађарски, пољски, руски, румунски и албански. Поред других одликовања, Тошовић је и носилац Споменице 1941.

Збирке песама: Стихови са Кошура, 1948; Тенкист и девојка, 1950; Цвијет на згаришту, 1951; Неспокојни прозори, 1952; Похвала мирном лету, 1961; Човек и камен, изабране песме, 1965; Поезија младих, антологија, 1948.