Саопштење СКЗ о „родно осетљивом језику“

Српска књижевна задруга, као једна од најстаријих српских културних установа, од оснивања је посебну пажњу посвећивала српском језику и ћириличком писму. Будући да смо поносни на традицију проучавања српског језика и неговања културе језичког израза коју су у Српској књижевној задрузи стварали великани наше филологије попут Стојана Новаковића, Љубомира Стојановића, Александра Белића и Павла Ивића, али да смо том традицијом и суштински обавезани, обавештавамо јавност да смо против сваког облика идеолошке манипулације језиком, па и против идеје о „родно осетљивом језику“.

Важећи Закон о родној равноправности увео је у нашу културу језички инжињеринг чији је резултат обиље лексичких творевина које нарушавају творбену структуру српског језика, као и обиље у природној комуникацији неостваривих синтаксичких конструкција. С друге стране, из српског језика протерују се као недовољно „осетљиве“ и лексеме, али и појмови, као што су човечанство или братство. Не поштујући темељно вуковско начело наше нормативистике да се језички стандард гради и богати искључиво на основу остварене језичке праксе, Закон је прописао ново начело нормирања нашег језика путем политичког декрета. То је негативан преседан у историји српске културе.

У време када је доношен Закон о родној равноправности, Српска књижевна задруга није консултована, као ни друге надлежне установе, па је он усвојен без сагласности најпозванијих за судбину српског језика. Стога захтевамо од Скупштине Републике Србије да хитно укине све одредбе Закона о родној равноправности које се односе на „родно осетљиви језик“.

У Београду, 29. марта 2024.

Српска књижевна задруга