IZABRANE PESME, Rajko Petrov Nogo

Poezija koja traje: od tradicije ka modernom dobu

Knjiga Izabrane pesme Rajka Petrova Noga, koju je priredio prof. dr Radivoje Mikić, predstavlja kanonski izbor pesama jednog od najznačajnijih srpskih pesnika XX i XXI veka. Srpska književna zadruga je ovim izdanjem stvorila pouzdan pregled pesnikovog opusa, koji pokazuje kako se kulturno nasleđe može ne samo očuvati nego i produbiti u savremenom izrazu. Nogova poezija je svojevrsna „reč koja hodi u postojbinu bola“, prožeta ličnim i kolektivnim iskustvom, hrišćanskom etikom i neprestanim traganjem za merom čovečnosti.

Od Zimomore do Bezakonja – izgradnja pesničkog sveta

Prvi ciklus obuhvata pesme iz zbirke Zimomora (1967), kojom je Nogo započeo svoje putovanje. Tu su teme detinjstva, siromaštva i odrastanja „pod internatskim nebom“, ali i prvi znaci pobune i poetskog samoosvešćenja. Pesme kao što su „Rajkovanje“ i „Kletva“ ističu socijalnu i egzistencijalnu dramu mladog pesnika, koji u sopstvenom bolu prepoznaje opštu meru ljudske nepravde. Mikić u predgovoru pokazuje kako se u ovom periodu Nogo naslanja na Đuru Jakšića i avangardne pesnike poput Drainca, gradeći most između romantičarskog patosa i moderne ironije.

U Bezakonju (1970) Nogo prelazi na sonet – oblik koji će kasnije usavršiti do granica koje srpski jezik dozvoljava. U tim pesmama, posebno u „Portretu umetnika u mladosti“, spajaju se simbolistička disciplina forme i duboka emocionalna ekspresija. Zato se može reći da Nogovi soneti nisu puki oblik poetske discipline, već način da se bol, vera i lepota stave u sklad. Simbolika postaje jezik duhovnog iskustva, a pesnik pronalazi meru između individualnog i kolektivnog glasa.

Baladični ton i usmeno nasleđe

Posebno mesto u knjizi zauzimaju pesme iz zbirke Lazareva subota, gde je autor, po sopstvenim rečima, hteo „da svaka pesma živi sama za sebe, a sve zajedno čine baladu“. Tu se javlja intonacija žalopojke i molitve, kao u pesmi „Nek pada snijeg, Gospode“, u kojoj se lično stradanje uzdiže u religijsku metaforu. Baladični ton spaja porodičnu tragediju, nacionalno iskustvo i biblijske arhetipe.

U knjizi Ne tikaj u me ovaj pesnički svet se proširuje u liturgijsku i memorijalnu dimenziju. Nogo uvodi glasove predaka, natpise sa stećaka, molitve i kletve, gradeći poetsku hroniku hercegovačke i srpske sudbine. U pesmama kao što su „A se seče Grubač kami“ i „U Savinom slovu“ spaja se usmeno, biblijsko i istorijsko nasleđe, dok se tema smrti preobražava u izazov duhovnog trajanja.

Poezija mere i trajanja

Radivoje Mikić u predgovoru naglašava da je Nogovo pesništvo jedna od retkih tačaka u kojoj se nacionalna tradicija spaja sa univerzalnim modernim duhom. Njegova reč, izgovorena u strogoj formi soneta ili u slobodnom stihu, istovremeno je pobuna, molitva i zavet. Izabrane pesme stoga predstavljaju meru mogućeg savršenstva u jeziku i svedoče da se u modernoj poeziji ne odbacuje tradicija – već se njome misli.

možda će vas zanimati ...

Izabrane pesme Rajka Petrov Noga u izdanju Srpske književne zadruge

10
dec