TRAGANJE ZA ČOVEKOM, Vidjāpati

Uvod u knjigu

Knjiga Traganje za čovekom (sanskr. Puruṣaparīkṣā) predstavlja prvo pouzdano i potpuno srpsko izdanje ovog izuzetnog spomenika staroindijske književnosti. Delo dvorskog pesnika Vidjapatija Thakure (1350–1448), nastalo u Mithili, u srcu severne Indije, spaja filozofiju, mitologiju i moralnu pouku u pričama u prozi i stihu koje traže odgovor na suštinsko pitanje: šta znači biti čovek.

U ovom obimnom spisu, nadahnutom vedama, upanišadama i starim šastrama, traganje za čovekom je ujedno traganje za merom univerzalnih vrednosti indoevropske civilizacije – za onim što čoveka čini dostojnim i uzvišenim bićem.

Filozofski i moralni okvir

Prema uvodnoj priči, car Paravara nastoji da uda svoju kćer Padmavati za „pravog čoveka“, a mudrac Vasukti ga upućuje da čovečnost ne leži u obliku već u naravi. Čovek je onaj koji živi u skladu sa četiri cilja ljudskog postojanja: dharmom (moralnim poretkom), arthom (dobrobiti), kamom (uživanjem) i mokšom (oslobođenjem). Ovaj okvir daje omogućava priču kao alegoriju o duhovnom uzrastanju čoveka od čulnog do uzvišenog, od zemaljskog do božanskog.

Prvo poglavlje – O vrlim junacima

Prvo poglavlje donosi osam povesti o junacima, gde se kao primer uzimaju vladar Vikramaditja, kralj Šibi i drugi uzori iz indijske epske tradicije. Njihova dela pokazuju da je hrabrost bez požrtvovanja prazna, a požrtvovanje bez milosrđa – uzaludno. U ovom poglavlju čitamo priče o iskušavanju čoveka pred granicama života i smrti, kao u priči o Balahi koji sebe prinosi boginji radi opšteg dobra.

Drugo poglavlje – O mudracima

Sedam povesti ovog dela ističu znanje, rasuđivanje i samospoznaju. Mudrac nije onaj koji sve zna, već onaj koji ume da vlada sobom. Ove povesti pokazuju da se um i vrlina spajaju u čovekovom odnosu prema drugim bićima i božanskom zakonu sveta.

Treće poglavlje – O učenjacima, umetnicima i čarobnjacima

Četrnaest povesti posvećeno je ljudima koji su stvaralaštvom i veštinom približili čoveka božanstvu. Tu su pesnici, umetnici, majstori magije i mudrosti koji podsećaju na srodne figure iz evropske antike ili renesanse. Njihova znanja pokazuju da čovekovo biće nije ograničeno jednim putem, već da se istina i lepota otkrivaju u različitim oblicima.

Četvrto poglavlje – O životnim ciljevima

Petnaest povesti govore o putevima ka duhovnom oslobođenju – o čovekovom naporu da prevaziđe materijalno i dosegne stanje jedinstva sa brahmanom. To je vrhunac čovekovog puta: od junaka i mudraca do sidhe, savršenog čoveka.

Značaj prevoda

Svetislav Kostić, hindolog i prevodilac, u predgovoru daje istorijski i jezički okvir koji prvi put na srpskom jeziku objašnjava značenja i filozofske dubine ovog dela. Prevod je izveden sa poštovanjem prema izvorniku, uz očuvanje metričkih i stilskih osobenosti.

Traganje za čovekom nije samo knjiga o Indiji – to je knjiga o čoveku kao merilu univerzuma, duhovni uvod u razumevanje indijske filozofije i ogledalo evropske misli o vrlini, smislu i istini.