КАПЕЛНИК И ЊЕГОВА БАНДА, Саша Радојчић

Капелник и његова банда – ко се крије иза овог енгиматичног и архаичног наслова? Пажљиви читалац брзо ће приметити да реч „банда“ овде не означава скупину „бандита”. Напротив, некада је „банда“ било исто што и данас „бенд”.

Другим речима, да ли је Саша Радојчић написао роман о музичарима? У првом плану ове књиге је судбина првог шефа оркестра у ослобођеној Србији. Јосиф Шлезингер (1794–1870), по коме име носи неколико улица и музичких школа у Србији, био је Јеврејин из Сомбора, али и српски композитор и шеф и оснивач Књажевско-српске банде. По чину је био мајор српске војске.

Његова чудесна субина: бег од куће, потуцање по кафанама, рад у оркестрима мађарских племића, била би необична и да није другу половину живота провео у Србији. Ипак, позив кнеза Милоша променио је све.

По доласку у Србију, Шлезингер је био један од првих странаца који су овде били у културној мисији. Својим делом, он није само српски двор и војску приближио европским узорима, већ је учинио и много више. Путујући Србијом, записујући народне песме и компонујући музику за њих, он је први започео са чувањем наше музичке културе. Овим великим делом трајно се уписао у историју народа који га је позвао и коме је служио својим делом.

Због свега тога, нови роман Саше Радојчића комбинује неколико слојева. То је биографски роман, написан као драматична исповест. На другом месту, ово је културна и политичка повест Милошеве Србије. Коначно, ово је и књига о узалуднм отпору једне изузетне личности да се савладају заборав и смрт, како лична тако и национална.

Одломак из романа Капелник и његова банда прочитајте ОВДЕ.