Историја једнога живота: Опис књиге
Историја једнога живота је аутобиографско дело које представља потресну и искрену исповест човека који је сведочио најтрагичнијим догађајима 20. века. Књига је у Србији први пут објављена 1962. године у „Колу“ Српске књижевне задруге. Ово ново издање реализовано је уз подршку Одбора „Ваљевска болница 1914–1915“ и Амбасаде Републике Пољске у Београду.
Књига пружа детаљан увид у живот и каријеру аутора, једног од најзначајнијих научника свог времена, који је својим открићима у области медицине и биологије оставио неизбрисив траг у историји.
Кроз странице књиге
Историја једнога живота почиње описом Хиршфелдовог детињства у Пољској, где је рано развио интересовање за науку и медицину. Прелазак у одрасло доба обележен је његовим образовањем, у којем се истичу значајна истраживања у области имунологије и трансфузиологије. Хиршфелд је био један од пионира у проучавању крвних група, а његови налази имали су револуционарни утицај на медицинску праксу, посебно у области трансфузије крви.
Током Првог светског рата, Хиршфелд је дошао у Србију као део међународног медицинског тима. У Ваљевској болници активно је радио на лечењу рањеника и сузбијању епидемија, показујући изузетну хуманост и стручност. Учествовао је у повлачењу преко Албаније са српском војском, једним од најтежих подвига у историји ратовања, а затим наставио свој рад на Солунском фронту, где је значајно допринео медицинској подршци савезничким снагама. Његова сарадња са српским лекарима и борба против тифуса оставили су трајан печат у историји српске медицине.
Након рата, Хиршфелд се вратио научном раду, настављајући своја истраживања и доприносећи развоју медицине. Трагичне догађаје Другог светског рата, у којима је као Јеврејин био изложен нацистичком прогону, описао је са дубоком емотивношћу. Његови описи живота у гету, губитка породице и патњи представљају важан документ о страдању и отпору. Упркос свему, наставио је да се бави науком и борбом за човечност.
Последње поглавље доноси опис пораза нацистичких снага у Пољској и ослобођења његове домовине. Хиршфелд пише о повратку у научну заједницу и обнови живота након страхота рата. Упркос огромним личним губицима, наставио је да се бави науком, доприносећи развоју медицине и остављајући непоколебљиву веру у важност људске солидарности и знања.
Биографија аутора
Лудвик Хиршфелд (1884–1954) био је пољски лекар, имунолог и бактериолог, чији је научни рад донео револуцију у разумевању крвних група и имунолошких реакција. Његови радови на утврђивању Рх фактора постали су основ за модерну трансфузиологију и пренаталну медицину. Током свог живота, био је сведок великих друштвених и политичких потреса, али је остао посвећен науци и добробити човечанства.
Као жртва нацистичког прогона, Хиршфелд је изгубио породицу и провео део рата у гету. Ипак, преживео је ратне страхоте и наставио свој научни рад, доказујући непоколебљиву снагу духа. Посебно место у његовом животу заузима рад у Србији током Првог светског рата, где је својим знањем и пожртвованошћу допринео спашавању бројних живота, чиме је заслужио велико поштовање српског народа.
Значај за српски народ
Историја једнога живота је дело од посебног значаја за српску културу и народ, јер кроз искуства Лудвика Хиршфелда осветљава судбину многих других који су страдали у ратним сукобима, укључујући жртве Ваљевске болнице током Првог светског рата. Хиршфелдов рад у Србији, нарочито на Солунском фронту, остаје сведочанство његове посвећености и солидарности са српским народом.