Поеме, друга књига – САДРЖАЈ
Предговор: Радивоје Микић, Поезија и светост света и живота
I
- Господе помилуј
- Учини ми љубав
- Слава теби Боже
II
- Праху оца поезије
III
- Тамо далеко
- Онамо намо
IV
- Сента
- О Ваљево место моје драго
- Кад дођеш у било који град
V
- Вера Павладољска
- Парусија за Веру Павладољску
- Барка
Радивоје Микић о поемама Матије Бећковића
Пишући о поемама модерног класика српске поезије, проф. др Радивоје Микић истакао је разлике у односу на његове прве поеме, али и на модерну поезију уопште. У предговору за Поеме, друга књига, проф. др Радивоје Микић истиче:
„Може се рећи да је Матија Бећковић учинио нешто што је у великој мери у раскораку са тежњама модерне књижевности и културе. Док се та књижевност и култура, од Бодлера наовамо, трудила да свет десакрализује, Матија Бећковић је одлучио да свој песнички глас, овога пута заодевен у форму поеме, стави у службу ресакрализације света и живота. Да би то у књижевном смислу постало могуће, био је неопходан корак уназад, обнављање везе, онолико колико је то данас уопште могуће, са поетичким хоризонтом оне књижевне епохе у којој песник није скривао своју везу са Богом и у којој је он мога ода слави или васколики створени свет или онај део света који је могао да претвори у свој locus amoenus, а то је романтизам.
И то је разлог што је у својим поемама Матија Бећковић и у тематском и у морфолошком и у цитатном дијалогу са књижевношћу романтизма (…) И тако се, још једном, догодило нешто у самој основи парадоксално – корак напред је био условљен повратком у онај духовни хоризонт из кога су потекли неки од најважнијих песничких подухвата, барем кад је о српској књижевности реч.
Матија Бећковић, Господи помилуј (одломак)