SRPSKA POLICA: Ono što je bilo u plavim koricama ostalo je kao trajna vrednost

„VEČERNJE NOVOSTI“, 19. april 2022.

Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ

ZA 130 godina, Zadruga je prošla kroz više epoha – država i poredaka, kulturnih miljea. Svaka epoha obeležila je Zadrugu, a Zadruga svaku epohu.

Foto M. Anđela

I kad je društvo bilo najdalje od Zadruginih programa i vrednosti – društvo je moralo da računa na te vrednosti – bilo da ih hvali ili osporava – i u književno-estetskom i u idejno-političkom smislu.

Dešavalo se i to da je Zadruga najviše napadana kad je afirmisala, otkrivala i sistematizovala najveće vrednosti – doba „Srbljaka“ i doba „Istorije srpskog naroda“ u 10 tomova. Od nje se tražilo i to da ne bude istorija svih Srba, gde god da oni žive u toj istoriji, nego istorija Srbije (u granicama socijalističke republike); i da se ne završi sa 1918. godinom, kako je Odbor sa akademikom Radovanom Samardžićem na čelu bio zamislio (i ostvario), nego da se produži na istoriju NOB-a, s namerom da predoči svoju istoriju i istinu o Drugom svetskom ratu, koja se ni do danas nije razbistrila.

Kao što su neki izbori, kriterijumi i književni pečati velikih pisaca i kritičara (recimo, Bogdana Popovića i Jovana Skerlića) ne samo potrajali, nego i ostali kao pečat klasičnosti, tako su i Zadrugini izbori i pečati „Zmajevog znaka na koricama“ određivali klasiku – staru i novu. Ono što je bilo u plavim koricama ostalo je kao trajna vrednost, jer se verovalo i veruje se Zadruginim kriterijumima, odborima, autorima.

Prvih trista naslova Zadruginog Kola do Drugog svetskog rata, i 460 naslova od rata naovamo predstavlja svojevrsnu biblioteku – kućnu i nacionalnu, srpsku i svetsku antologiju. I da se više ne širi, ona je postigla svoj cilj, a da u narednim decenijama objavi sve – do hiljadu naslova – ne bi bilo mnogo za vrednosti svetske i srpske, starije i novije književnosti i nauke… Treba zamisliti kuće krajem 19. veka, one skromne, ratovima opustošene Srbije i uopšte srpske porodice, koja u prikrajku drži zbirku knjiga plavog „Kola“ i tim se ponosi: ima čim da zabavi i pouči decu.

Zadruga je uvek umela da stare greške popravlja. U njoj su cvetali svi cvetovi, jedino je nepromenljivo srpsko pismo i vrednosti kao što su Homer, Šekspir, Montenj, Dostojevski, a na srpskoj polici: Sveti Sava, Vuk, Dositej, Njegoš, Andrić, Crnjanski, Desanka…

Mi u SKZ ne volimo sažaljenja. Javnost je, po pravilu, zainteresovanija za Zadrugu kad je u nevoljama, nego kad ostvari kakav uspeh ili poduhvat – to im se čini reklamom… I staro saznanje da se uspeh ne prašta… Za SKZ prilike nikad nisu bile lagodne, najviše stoga što je nezavisna. Zavisnom se radije pomaže – pomaže onaj od kog se zavisi… SKZ je, po prirodi i duhu, nezavisna – u izboru uprave i u izboru dela, tema i autora. Ta je nezavisnost tekovina mnogih decenija i časnika koji su uložili trud i pamet da biblioteka SKZ bude lepa i svestrana.

Odmah po osnivanju, Zadruginu Upravu primio je u audijenciju kralj Aleksandar Obrenović. (Sačuvana je zahvalnica SKZ – kralju za podršku.) Postoji i podatak da je crnogorski kralj Nikola oslobodio poštarine izdanja SKZ za svoju državu. U letopisima osnovnih škola Crne Gore toga doba ostalo je zapisano koje su Zadrugine knjige dolazile u škole po ondašnjoj Crnoj Gori.