U Andrićgradu održan naučni skup „STVARALAŠTVO MILOVANA DANOJLIĆA – POEZIJA, PROZA I ESEJISTIKA“

Kolosalan opus velikog srpskog pisca

Naučni skup pod nazivom „Stvaralaštvo Milovana Danojlića – poezija, proza i esejistika“ održan je 3. jula u Andrićgradu, upravo na dan kada je naš veliki pisac i predsednik Srpske književne zadruge obeležio svoj 84. rođendan. Nekoliko dana ranije, 28. juna, na istom mestu, Danojliću je uručena „Velika nagrada Ivo Andrić“ za životno delo.

„Svima nam je ostavio sinovsku ljubav prema jeziku južnih Slovena u njegovoj vukovskoj varijanti. To je bila prosvećena smernost, angažovana osećajnost… Ovo priznanje, čiji je duhovni pokrovitelj pisac Mosta na Žepi primam kao njegovo posmrtno ohrabrenje u usamljeničkom i pustolovnom poslu kojim se i danas pomalo bavim. Moja topla zahvalnost ide svima koji su me izdvojili među mnogima, učvrstivši moju vezu sa Andrićem, čije delo traje, čvrsto, uzemljeno, kao most na Drini“, rekao je ovom prilikom Milovan Danojlić.

Naučni skup koji je organizovan nekoliko dana kasnije otvorili su direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica i rukovodilac Odeljenja za srpski jezik Instituta i predsednik Odbora za jezik SKZ prof. dr Miloš Kovačević, a o opusu jednog od naših najpoznatijih književnika govorili su istaknuti kritičari, književnici, teoretičari književnosti i lingvisti: Sanja Paripović Krčmar, Aleksandar Jerkov, Danica Andrejević, Valentina Hamović, Duško Babić, Časlav Nikolić, Milan Aleksić, Snežana Milosavljević Milić, Predrag Petrović, Mina Đurić, Branko Vraneš, Jelena Jovanović Simić, Milka Nikolić, Nina Milanović, Jelena Spasić, Neda Srećković, Tanja Rusimović, Julijana Despotović, Mihailo Šćepanović i Miloš Kovačević.

O glavnoj temi koja od samog početka njegovog stvaralačkog rada okupira Milovana Danojlića – Srbiji – govorio je upravnik SKZ dr Duško Babić.

„U Danojlićevoj poeziji Srbija je nešto više od teme – prostor spoznaje i samospoznaje, medijum kroz koji se projavljuje tajna neba i zemlje, sagledava skriveni ritam i smisao prirodnih pojava – pljuska, munje, mišje rupe, rose, jugovine, ponoći, svanuća; kroz Srbiju se otkrivaju zakoni istorije, amplitude ljudskih padova i uzleta, energija sažaljenja, rezignacije, prkosa, bola… Ukratko, Srbija je u Danojlićevim pesmama prisutna i tamo gde se ne pominje, gde je nema ni u naslovu ni u motivskom sklopu. Po broju ispevanih pesama o Srbiji, ili još bolje, po meri njenog prisustva u emociji i misli pesnika, sa Danojlićem se u srpskoj poeziji može meriti samo Desanka Maksimović“, rekao je Babić i dodao da rodoljubivo pesništvo Milovana Danojlića, kao i cela ova linija srpske poezije, potvrđuju tezu Jovana Deretića o tome da je jedna od primarnih tradicija srpske književnosti njena usmerenost na narod, na njegovu istoriju i sudbinu.

Veština sa kojom Danojlić upravlja rečima, gradeći jedinstven i redak poetski svet, vidi se u svakom njegovom delu i potvrđuje u svim njegovim obraćanjima javnosti. Na to je podsetio i Miloš Kovačević, rekavši da je uz poetsko i prozno stvaralaštvo Milovana Danojlića, možda najznačajnija knjiga, po kojoj je poznat u celoj bivšoj Jugoslaviji – „Muka s rečima“.

„Prvi je, i pre samih lingvista, pokazao kako se jezik raslojava i da postoji poseban tip jezika koji je stepenica ka vlasti ili stepenica od vlasti. Šta to znači? Da biste se domogli vlasti vi morate da se domognete njenog jezika. Vlast širi manipulaciju samim jezikom. To raslojavanje jezika se prenelo, kako je pokazao, na sve sfere i na same pisce. Tako da je on u knjizi, koja je kasnije osuđivana jer se smatralo da govori više o društvu nego o jeziku, što je istina, jer jezik je odraz društva, pokazivao kako možete biti veliki pisac a da uopšte pisac niste. Danojlićeva knjiga je nastala dve godine pre prve knjige iz sociolingvistike koju je u Jugoslaviji napravio Mićo Radovanović. A Danojlić je pokazao da sva lepota jezika jeste muka s rečima“, rekao je Miloš Kovačević.

Nezaobilazan deo Danojlićevog stvaralaštva su knjige za decu, uz koje su odrasle i koje pamte čitave generacije. U izlaganju koje je posvetio Danojlićevom pesništvu za decu, Milan Aleksić je rekao da ovaj autor pripada onoj vrsti književnih stvaralaca kod kojih je stalno prisutna težnja ka usavršavanju jezičkog izraza.

Podsetivši na zbirku „Kako spavaju tramvaji“, Aleksandar Jerkov je naglasio: „Gotovo je nemoguće obuhvatiti celinu Danojlićevog opusa, ne samo zbog izvanredno velikog broja dela koja je on napisao u različitim žanrovima, poeziji, prozi, ogledima, polemičkim spisima, publicističkim beleškama, prevodima na kojima smo odrastali i iz kojih smo svi učili i usvajali velike pesnike, već i zbog toga što se on strahovito menja u toku svog pesničkog stvaranja. I kad sve to stavite na gomilu, dobijete jedan kolosalan opus jednog velikog srpskog pisca“.

Intervju koji je Milovan Danojlić dao za portal „Iskra“, možete pogledati ovde.