Veljko Petrović (1884–1967)

Pesnik i pripovedač, akademik, prvi predsednik Udruženja književnika, samo su neke od titula koje su išle uz ime Veljka Petrovića. Jovan Skerlić je svojom pohvalnom kritikom Petrovićevih pesama uticao na njegov prelazak iz Austrougarske u Beograd. Skerliću se nije dopadala jedino njegova otvorenost za modernističke struje, budući da je Petrović drugovao sa Simom Pandurovićem, a kasnije i sa Dučićem, Šantićem, Crnjanskim, kao i sa poznatim slikarima.

Veljko Petrović bio je prvi posleratni direktor Narodnog muzeja i zaslužan je što se ova institucija danas nalazi na Trgu republike. Bio je potpredsednik srpskog Pen kluba i prvi predsednik Udruženja književnika, osnovanog na skupu u kafani Kod dva jelena u Skadarliji. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i predsednik Srpske književne zadruge (1945–1952).

Petrović je napisao oko sto pripovedaka i veliki broj članaka iz književnosti i umetnosti, objavljenih u „Politici“, „Letopisu“ itd. Pretežno je pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima, a o stogodišnjici Matice srpske uredio je „Album vojvođanske umetnosti“ i u njemu napisao pregled srpske umetnosti od kraja 17. do 20. veka.

Našavši se na čelu SKZ u posleratnom periodu, imao je veliku odgovornost da usmeri njeno delovanje između socijalističke ideologije i književnih vrednosti.