Бранимир Кршић (Сисак, 1981), објавио је до сада четири збирке песама, у којима је посведочио изузетно лирско језичко умеће. У времену када поезија све више постаје произвољно низање анегдота претворених у слике, Кршић је свесно одлучио да иде тежим путем. У том смислу, Пречник празнини је сведочанство једне аскетске истрајности.
Задубљен у синтаксу и звучање свог матерњег језика, Кршић је изнова и изнова (залуду?) показивао да се и у проказаној лирској поезији, која плени и мелодијом и смислом, може и даље сведочити свет и век. Од положаја човека у 21. веку, преко историјског усуда српске културе, па све до најдубљих слојева језика – Кршић је обухватио својим песмама.
Ритам његових стихова, који се често ослања и на архаичне или сасвим древне лексичке обрасце (из црквенословенског или старословенског језика) показује један предан и тих, али зато не мање поуздан, однос према традицији.
Истовремено, болна критичност према сопственом племену и горка иронија, па и цинизам, који се могу препознати у његовим новијим песмама, показују нам и да је овај песник итекако осетљив за савремени тренутак, време у коме се све узвишено претвара у ниско, само привидно задржавајући стари сјај и лик.
Због свега тога, ову књигу износимо пред читаоце превасходно у нади да ће он она бацити светло на песника Бранимира Кршића, који је неправедно био запостављен, готово и заборављен, сем међу малим бројем посвећеника лирике.
Изабране песме прочитајте ОВДЕ.



