У Сали СКЗ представљена нова књига Зорана Ђерића: „Азбучне молитве”

Азбучне молитве: од средњовековља до 21. века

У великој сали Српске књижевне задруге представљена је песничка књига Зорана Ђерића Азбучне молитве, за коју је аутор награђен „Змајевом наградом” Матице српске. На представљању су говорили аутор, Лидија Мустеданагић и Никола Маринковић, уредник. Песме је читала Наташа Ласица, глумица. Домаћин догађаја био је Душко Бабић, управник СКЗ.

Лидија Мустеданагић се осврнула на византијску, европску и српску традицију азбучне молитве, која је у поезији Зорана Ђерића добила постмодернистичко преобликовање. На тај начин је велику ерудитну културу аутор успевао у наслеђену форму из дубоке културне прошлости:

– У већини песама налазимо бројна навођења и цитирања, парафразирања и помињања великог корпуса књижевног и некњижевног стваралаштва, те научничке акрибије – од биологије, медицине до филологије, и другог језичког арсенала појмова и дефиниција, које песник афирмише у сплету својих песничких медитација, молитвених образаца. Чак и када се занесемо читањем азбучне форме молитве која унеколико диктира начин степеновања појава, смисао и садржај успевају да лебде одрешено од поменуте форме.

Главни уредник Српске књижевне задруге, Никола Маринковић, истакао је сложеност Ђерићевог текста, на чијем врху се налази специфичан метафизички слој. Тим комбиновањем традиције, постмодернизма и широке ерудиције он успоставља своју особену позицију у односу на доминанте српске поезије 21. века:

– Поезија Зорана Ђерића је и традиционална и модерна истовремено. Она је традиционална јер оживљава и уприсутњује неке од веома старих песничких облика, али и модерна јер то чини на начин који одговара модерном осећању света и савременом добу у којем се све више бришу разлике између различитих типова књижевних родова и врста, али и између књижевних и некњижевних текстова. Карактеристично је, међутим, да је овај поступак више био заступљен у прози, док је поезија ипак чувала нешто од своје древне ирационалистичке мотивације. Азбучне молитве, отуда, праве разлику у односу на уобичајене типове песничког говора у нас, али ту разлику праве не разликовања ради већ из дубљих порива.