Милован Данојлић (1937‒2022)

Данас је у 85. години преминуо Милован Данојлић, велики српски писац, пријатељ, аутор и дугогодишњи председник Српске књижевне задруге.

Од 1957. године и објављивања књиге „Урођенички псалми“ Милован Данојлић је у српску књижевност унео јединствен стваралачки ангажман, оглашавајући се, годинама и деценијама, као песник, романсијер, есејиста, путописац, преводилац, хроничар наших прилика и нарави. Увек делујући мимо и књижевних и друштвених шаблона, увек узимајући слободу за врховно начело, лако прелазећи преко свих унутаркњижевних граница, пишући и за децу и за одрасле, Данојлић је постепено израстао у јединствену фигуру српске књижевности, која подједнако води рачуна о очувању онога што смо баштинили од предака као и о потреби да се иде даље, да се долази до истински нових подручја књижевног израза.

Као неко ко добро познаје духовни хоризонт модерних времена и ко јасно осећа ништитељске импулсе у самом срцу нашег доба, Милован Данојлић је језик претворио и у извор снаге свог уметничког израза и у вредност која је, посебно у малим културама, на најјачем удару. И његова „Мука са речима“ и његова лирска хроника „Година пролази кроз авлију“ део су настојања да се покаже да у књижевности али и у људском свету све почиње са речима и све се у њима окончава.

Са много разлога се може рећи да није било ничег природнијег од доласка Милована Данојлића на чело Српске књижевне задруге, пошто су се у том чину подударила лична стваралачка настојања и циљеви постављени у сам темељ једне врло важне и врло старе установе српског народа.

Предводећи годинама Српску књижевну задругу, Милован Данојлић је своја најдубља књижевна уверења и свој добро познати облик јавног деловања довео у ону врсту  склада која је, упркос свим тешкоћама, омогућила и њему и Српској књижевној задрузи да очувају оно што им је остављено у наслеђе  и да стигну до онога што је њихов циљ. Уписавши се, на врло високом месту, у историју СКЗ, Милован Данојлић се придружио највећим именима српске књижевности и културе.