Наши далеки преци је књига, по речима Бранка Златковића аутора предговора, заснована на тежњама да се уврежене представе јужнословенске митологије, етнологије и фолклористике допуне новим запажањима, сагледају из необичнијег угла, преосмисле и преобликују у логичнију целину.
Аутор о књизи Наши далеки преци
– Покушао сам да посматрајући паралелно и аграрну годину и животан циклус нађем заједнички именитељ тако да се направи логика старог промишљања. Наши преци су живели с природом, пажљиво је гледали, врло добро јој се прилагођавали. Тек с појавом цивилизације, долазимо до, парадоксално речено, суштинске деформације: почињемо да верујемо да не водимо порекло од животиња које су нам тотеми, од дрвећа, биљака, чак, ни од камена, да немамо везе с водом као извориштем живота него почињемо да мислимо да је онај ко је стварао свет, морао личити на нас. – каже Љубинковић.
Аутор, такође, прави и отклон према приступу и резултатима истраживања етнологије и антропологије у западној Европи и Америци. – Потпуно ме распамећивао арогантан однос, препотенција и неразумевање које Запад има у целини према оном што сматра примитивним делом остатка света – каже Љубинковић.
Келти, Трачани, Словени
Утицај староседелаца Балкана на митологију Јужних Словена, по Љубинковићевим речима, врло је битан:
– Ту се преплићу, посебно, Келти и Трачани, па Римљани, Грци… Одређене теме, мотиви, гледања – прелазе од једног народа у други, враћају се трећем народу и свако, то, посматра уз одређене измене као своју тековину… Смешно је говорити о националној чистоти Балкана. Ниједан народ који је насељавао Балкан није могао да ишчезне, а друга је ствар да ли се стопио с другима. Одређени трагови, остали су, трајно. Називи наших река имају наставак келтског порекла „ава“, што значи речни ток.
Садржај књиге погледајте ОВДЕ.