NAŠI DALEKI PRECI, Nenad Ljubinković

Naši daleki preci je knjiga, po rečima Branka Zlatkovića autora predgovora, zasnovana na težnjama da se uvrežene predstave južnoslovenske mitologije, etnologije i folkloristike dopune novim zapažanjima, sagledaju iz neobičnijeg ugla, preosmisle i preoblikuju u logičniju celinu.

Autor o knjizi Naši daleki preci

– Pokušao sam da posmatrajući paralelno i agrarnu godinu i životan ciklus nađem zajednički imenitelj tako da se napravi logika starog promišljanja. Naši preci su živeli s prirodom, pažljivo je gledali, vrlo dobro joj se prilagođavali. Tek s pojavom civilizacije, dolazimo do, paradoksalno rečeno, suštinske deformacije: počinjemo da verujemo da ne vodimo poreklo od životinja koje su nam totemi, od drveća, biljaka, čak, ni od kamena, da nemamo veze s vodom kao izvorištem života nego počinjemo da mislimo da je onaj ko je stvarao svet, morao ličiti na nas.  – kaže Ljubinković.

Autor, takođe, pravi i otklon prema pristupu i rezultatima istraživanja etnologije i antropologije u zapadnoj Evropi i Americi. – Potpuno me raspamećivao arogantan odnos, prepotencija i nerazumevanje koje Zapad ima u celini prema onom što smatra primitivnim delom ostatka sveta – kaže Ljubinković.

Kelti, Tračani, Sloveni

Uticaj starosedelaca Balkana na mitologiju Južnih Slovena, po Ljubinkovićevim rečima, vrlo je bitan:

– Tu se prepliću, posebno, Kelti i Tračani, pa Rimljani, Grci… Određene teme, motivi, gledanja – prelaze od jednog naroda u drugi, vraćaju se trećem narodu i svako, to, posmatra uz određene izmene kao svoju tekovinu… Smešno je govoriti o nacionalnoj čistoti Balkana. Nijedan narod koji je naseljavao Balkan nije mogao da iščezne, a druga je stvar da li se stopio s drugima. Određeni tragovi, ostali su, trajno. Nazivi naših reka imaju nastavak keltskog porekla „ava“, što znači rečni tok.

Sadržaj knjige pogledajte OVDE.