ЗАВЕТНЕ, Љубиша Ђидић

Рекли су о збирци Заветне Љубише Ђидића

Као што смо пребирали са Моравском Тројеручицом из дана у дан, из прилике и неприлике у прилику и неприлику, тако су нас и Заветне на исти начин привукле својом мисаоношћу, својим стрепњама из којих зâри духовни бљесак, зâре речи које носе свој крст.

Митрополит Давид

Ове Заветне, кад дође такав тренутак, којем смо увек наредни, завет је оне блискости између песничке и Божје речи у којој овај крушевачки бард брани своје Слово љубве како је то учинио највећи Крушевљанин Деспот Стефан Лазаревић.

Матија Бећковић

У годинама „високе зрелости“ (Миодраг Павловић), прије него што склопи круг, пјесник Љубиша Ђидић (1937) оставља своје Заветне пјесме као плодове свога животног, читалачког и пјесничког искуства.

Јован Делић

Овај песник, са упориштем у историјској свести и широм отворених очију за савремене непогоде, заправо захвата погледом једновременост прошлих и садашњих времена у нашем неизвесном ходу. Он осећа тешка времена као бреме свих јединки колектива, призивајући још тежа која су посведочена у повесном току, завичајном и ширем. У Ђидићевим песмама вртложе се слике давних и скорашњих траума, које изискују да дођу до гласа и помена. И песник им глас позајмљује.

Драган Хамовић

Он је у свему – све је у њему. Лиричност прелази у побожност – мртви пријатељи ближи су него живи, јер их има више и не могу се осрамотити. Велико песничко братство некадашњих и садашњих стоје у хору Љубишине позорнице на којој прерастају у једну лирску композицију/ меморију са осећањем и значењем заветности.

Драган Лакићевић

Стали су у ову књигу „чистих речи ˮ, што се лако чита и брзо памти, и сав живот и све наслеђе и сви трептаји мудрости: и они који су до њега дошли из давнина и они које је открио у своме надасве тешком времену.

Братислав Р. Милановић

Одабране песме прочитајте ОВДЕ.