ZAVETNE, Ljubiša Đidić

Rekli su o zbirci Zavetne Ljubiše Đidića

Kao što smo prebirali sa Moravskom Trojeručicom iz dana u dan, iz prilike i neprilike u priliku i nepriliku, tako su nas i Zavetne na isti način privukle svojom misaonošću, svojim strepnjama iz kojih zâri duhovni bljesak, zâre reči koje nose svoj krst.

Mitropolit David

Ove Zavetne, kad dođe takav trenutak, kojem smo uvek naredni, zavet je one bliskosti između pesničke i Božje reči u kojoj ovaj kruševački bard brani svoje Slovo ljubve kako je to učinio najveći Kruševljanin Despot Stefan Lazarević.

Matija Bećković

U godinama „visoke zrelosti“ (Miodrag Pavlović), prije nego što sklopi krug, pjesnik Ljubiša Đidić (1937) ostavlja svoje Zavetne pjesme kao plodove svoga životnog, čitalačkog i pjesničkog iskustva.

Jovan Delić

Ovaj pesnik, sa uporištem u istorijskoj svesti i širom otvorenih očiju za savremene nepogode, zapravo zahvata pogledom jednovremenost prošlih i sadašnjih vremena u našem neizvesnom hodu. On oseća teška vremena kao breme svih jedinki kolektiva, prizivajući još teža koja su posvedočena u povesnom toku, zavičajnom i širem. U Đidićevim pesmama vrtlože se slike davnih i skorašnjih trauma, koje iziskuju da dođu do glasa i pomena. I pesnik im glas pozajmljuje.

Dragan Hamović

On je u svemu – sve je u njemu. Liričnost prelazi u pobožnost – mrtvi prijatelji bliži su nego živi, jer ih ima više i ne mogu se osramotiti. Veliko pesničko bratstvo nekadašnjih i sadašnjih stoje u horu Ljubišine pozornice na kojoj prerastaju u jednu lirsku kompoziciju/ memoriju sa osećanjem i značenjem zavetnosti.

Dragan Lakićević

Stali su u ovu knjigu „čistih reči ˮ, što se lako čita i brzo pamti, i sav život i sve nasleđe i svi treptaji mudrosti: i oni koji su do njega došli iz davnina i oni koje je otkrio u svome nadasve teškom vremenu.

Bratislav R. Milanović

Odabrane pesme pročitajte OVDE.