Мртви дим је нова књига прича Небојше Јеврића, новинара, приповедача, пре свега сведока. Ови снажни текстови истовремено откривају и оно демонско и анђеоско у људима. Између њих, разапет као мученик свог позива, налази се приповедач. Зато су Јеврићеве приче, како је Миодраг Булатовић писао, разорне снаге. Од Крајине на западу, испражњене од Крајишника, преко ратишта и селишта у Босни, Херцеговини и Црној Гори, престоничких тротоара и бирцуза, па све до уклетог блага Источне Србије, Јеврић непрекидно испитује и помера границу преко које човек више није човек, већ звер или бог.
Из књиге Мртви дим
Имао сам тридесет кад је рат почео, а четрдесет напунио маја 1999. на Косову.
Сликао сам одсечене главе, извађене очи, срце човеково.
Видео сам до јуче мирне тежаке како се у вучје коже облаче.
Лутајући по злу путу у трагању за причом, срео сам Нечастивог лично. Смеје ми се у лице. И данас га чујем кад затворим очи. Смех другова што ми се ругају због суза.
Никад више нисам плакао.
Коме је био крив Милош Јеврић, аутомеханичар из Пећи? Био је јак и здрав. Узели га за резервне делове. Коме песникиња, госпа славијанска, Даринка Јеврић? Кунем се Богом свемогућим да сам тражио метак луталицу. Очито да је моје послушање да будем сведок.
Опет је почео рат.
A ја сам стар, болестан и уморан. Без бодљи.
С каменом на леђима.