Mrtvi dim je nova knjiga priča Nebojše Jevrića, novinara, pripovedača, pre svega svedoka. Ovi snažni tekstovi istovremeno otkrivaju i ono demonsko i anđeosko u ljudima. Između njih, razapet kao mučenik svog poziva, nalazi se pripovedač. Zato su Jevrićeve priče, kako je Miodrag Bulatović pisao, razorne snage. Od Krajine na zapadu, ispražnjene od Krajišnika, preko ratišta i selišta u Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori, prestoničkih trotoara i bircuza, pa sve do ukletog blaga Istočne Srbije, Jevrić neprekidno ispituje i pomera granicu preko koje čovek više nije čovek, već zver ili bog.
Iz knjige Mrtvi dim
Imao sam trideset kad je rat počeo, a četrdeset napunio maja 1999. na Kosovu.
Slikao sam odsečene glave, izvađene oči, srce čovekovo.
Video sam do juče mirne težake kako se u vučje kože oblače.
Lutajući po zlu putu u traganju za pričom, sreo sam Nečastivog lično. Smeje mi se u lice. I danas ga čujem kad zatvorim oči. Smeh drugova što mi se rugaju zbog suza.
Nikad više nisam plakao.
Kome je bio kriv Miloš Jevrić, automehaničar iz Peći? Bio je jak i zdrav. Uzeli ga za rezervne delove. Kome pesnikinja, gospa slavijanska, Darinka Jevrić? Kunem se Bogom svemogućim da sam tražio metak lutalicu. Očito da je moje poslušanje da budem svedok.
Opet je počeo rat.
A ja sam star, bolestan i umoran. Bez bodlji.
S kamenom na leđima.