Припремила Гордана Главинић
У едицији Коло Српске књижевне задруге објављена је књига песама Милована Данојлића „Пропламсаји или увод у ћутање“. Избор стихова настајалих од 1990. до 2020. године песник је сачинио пред крај живота.
Књига Пропламсаји или увод у ћутање по жељи песника, појављује се тридесет три године после објављивања Тачке отпора – избора Данојлићевих песама насталих до 1990. године. Пропламсаји као наставак омогућују јасније сагледавање његових поетичких и животних путања у различитим егзистенцијалним и историјским околностима. У напомени читамо да је „покушао да изведе чисту линију пропливавања кроз свет и век“.
Књига Пропламсаји или увод у ћутање по жељи песника, појављује се тридесет три године после објављивања Тачке отпора – избора Данојлићевих песама насталих до 1990. године. Пропламсаји као наставак омогућују јасније сагледавање његових поетичких и животних путања у различитим егзистенцијалним и историјским околностима. У напомени читамо да је „покушао да изведе чисту линију пропливавања кроз свет и век“.
„Песник је дакле хтео да се то што је он писао у другој половини свог стваралачког века види у светлу историјских догађаја који су били од 90-тих година до краја његовог живота. Он који је бежао и свој завичај сликао врло тамним и негативним после тога се окреће завичају и у својој песми каже да зна да га чека свитак испод прага који треба да развије у да га прочита“, рекао је Душко Бабић, песник и књижевни критичар.
За почетак књиге бира песме о историји, прва је о српској а друга о историји уопште. Од песника детаља највише је рима о завичају, кући, природи.
„Нема тога што он није успео да овековечи у својим песмама: дрвљенике у сеоским двориштима, таване, подруме, мирисе из сеоских кујни, сенке крај плота, шушње, пропламсаје, сав онај чудесни свет који је гледао као дечак и којем се на крај свог животног века и вратио“, каже Бабић.
„Данојлић је јединствен по формалном и тематском распону који је несагледив од чистог лирског безазленства, разних језичких поигравања до дубоких и тамних преиспитивања света и самоиспитивања“, изјавио је Драган Хамовић, песник.
Остао је веран ћириличкој машини. И стихове пажљиво биране за књигу Пропламсаји или увод у ћутање прекуцавао је на њој. У својеврсно лирско завештање постхумно је унета и кратка песма коју је песник издиктирао у болничким данима у Поатјеу, Последња песма.